Ljudi su oduvek maštali o uspinjanju na nezamislive visine. Tome svedoči poznata priča o Dedalu i Ikaru, mitološkim junacima iz Stare Grčke koji su pokušali da pobegnu od Minotaura napravivši krila od perja zalepljenog voskom.
Mnogo vekova kasnije, braća Rajt sprovela su svoj prvi uspešan let avionom, a u međuvremenu su mnogi razmatrali ideju o letenju, te je tako Leonardo da Vinči još u 15. veku osmislio svoju jedinstvenu letelicu.
Danas je nemoguće zamisliti prelaženje velikih razdaljina kopnenim ili vodenim putem, a avioni su nam značajno ubrzali i olakšali putovanja. Međutim, pre svega 100 godina, let avionom je bio (ne toliko udoban) luksuz rezervisan samo za najhrabrije. Hajde da vidimo kako je sve počelo!
Nastanak prvih letelica
Oko 1840. godine, Englezi Vilijam Henson i Džon Stringfelou napravili su prvi avion, “Vazdušnu parnu kočiju”. On je imao odvojena krmila pravca i visine i platnena krila učvršćena drvetom koja su bila postavljena ukoso, a njim je upravljao jedini postojeći motor u to vreme – parni motor, koji je pokretao dve elise.
Ipak, nigde nije ostalo zabeleženo da su svojom letelicom uspeli da se otisnu na nebo.
Prve uspešne letelice kojima je upravljao čovek konstruisao je Oto Lilijental. On je krajem 19. veka, u periodu od 1891. do 1896. i sam izveo par letova, ali je nažalost izgubio život prilikom jednog od njih.
Delo kom je posvetio život ipak nije bilo uzaludno jer je ovaj Nemac tada dokazao da je moguće leteti i svojim eksperimentima ukazao na određene principe projektovanja letelice i upravljanja istom, što je bilo veoma značajno za vizionare u godinama koje su usledile.
Paralelno sa razvojem koncepta aviona, rodila se ideja o nastanku cepelina, po uzoru na princip balona punjenih gasom lakšim od vazduha koji su tada osvajali nebo već više od 100 godina. Njegov projektant bio je nemački grof Cepelin koji ga je konstruisao na osnovu crteža Davida Švarca. Interesantno je da je prvi cepelin, ili dirižabl, kako ga još nazivaju, napravio Srbin Ognjeslav Kostović Stepanović, 12 godina pre grofa, ali nije dočekao da ga isproba u vazduhu.
Prva uspešna demonstracija cepelina, letelice lakše od vazduha, dogodila se 2. juna 1900. godine na jezeru Konstanca kada ga je grof predstavio svetu.
Braća Rajt i prvi uspešan let avionom
Zvanično su braća Vilbur i Orvil Rajt bili tvorci prvog aviona koji je uspešno uzleteo 17. decembra 1903. godine u 10 i 35 u blizini mesta Kiti Hok u Severnoj Karolini, i to po veoma tmurnom i vetrovitom vremenu.
Svom avionu dali su ime “Flajer 1” (Flyer I). Imao je dva krila koja su se nalazila gore i dole, a ne levo i desno, krmilo visine za penjanje i poniranje, kao i krmilo pravca za okretanje aviona. Motor aviona bio je benzinski i povezan sa dve elise.
Pilot je bio Orvil, koji je tokom leta ležao na donjem krilu i upravljao istim, dok je drugi brat pridržavao avion dok se ne postigne balans.
Zanimljivo je da avion nije imao točkove već se oslanjao na konstrukciju nalik na skije.
Prvi avion na svetu leteo je čitavih 12 sekundi i preleteo 37 metara. Ovaj događaj nije imao mnogo svedoka, ali na sreću, sve je dokumentovano fotografijama. Štaviše, istog dana su izvedena još dva leta, od kojih je najduži trajao 59 sekundi, a pređeno je 260 metara razdaljine.
Razvoj avijacije
Nakon uspešnog leta braće Rajt, ubrzo su usledili i brojni drugi jer je popularnost avijacije, pre svega kao sporta, brzo je rasla. Održavane su trke i izložbe aviona, a piloti su konstantno obarali rekorde u brzini i pređenoj kilometraži..
Prvi međunarodni let preko vodene površine izveden je 1909. godine preko Lamanša, a izveo ga je Luis Blerio, čuveni francuski pilot i projektant prvog jednokrilnog aviona.
Već 1913. godine brzinski rekord bio je 203km/h, a pređena kilometraža 1021 km, što je bila značajna razlika u odnosu na prve letove braće Rajt svega desetak godina ranije.
Dolaskom rata proizvodnja aviona se omasovljuje i usmerava na potrebe vojske, što dovodi do određenih praktičnih promena i unapređenja u konstrukciji aviona. Struktura postaje čvršća i otpornija zamenom platna i drveta metalom.
Još jedan veoma značajan trenutak u istoriji vazdušnog saobraćaja bio je prvi prekookeanski let, 19. maja 1927. godine. Tada je američki pilot Čarls Lindberg u jednokrilcu, koji je bio u potpunosti od metala, stigao iz Njujorka u Pariz nakon leta od tačno 33 sata i 30 minuta.
Sa ciljem da ponovi njegov podvig, amerikanka Amelija Erhart je 1932. godine krenula iz Njufaunlenda za Pariz. Nažalost, nakon 14 sati i 56 minuta, zbog jakog vetra bila je primorana da sleti na pašnjak u Severnoj Irskoj, ali je, iako nije ispunila svoj cilj postala prva žena u istoriji koja je preletela Antlantik.
Prvi putnički avioni
Prvi putnički avion u Americi započeo je redovno saobraćanje već 1914. godine i leteo je preko zaliva Tampa na Floridi.
U Evropi su prvi komercijalni letovi uspostavljeni nešto kasnije, 1919. godine po završetku rata i u pitanju su bili vojni modifikovani avioni.
Najpoznatiji od njih bio je Farman Golijat, koji je imao 11 mesta. Tada ne samo da nisu postojale klase u avionu već je putovanje više bilo stvar avanturističkog duha nego prestiža. Bili su veoma neudobni, bučni i hladni, a ni vibracije od motora nisu bile preterano prijatne.
Putnicima koji imaju strah od letenja zasigurno se ne bi dopali.
Vremenom se radilo na udobnosti, konstrukcije sačinjene od delova drveta su u potpunosti zamenjene cevastim metalnim trupovima, a jedan par krila je postao standard koji je omogućio prijatnije iskustvo vožnje. Duraluminijum, lagana legura bakra, magnezijuma i mangana, pokazala se kao najbolji materijal za izradu aviona i koristi se sve do danas.
Prvi savremeni avion za komercijalne letove nastao je 1933. godine. Bio je to Boing 247 koji je primao do 10 putnika. U Americi se ubrzo pojavio i Daglas DC-3, sa čak 21 mestom za putnike.
Nastanak aviona na mlazni pogon
Revolucionarnu promenu, koja je omogućila brze i efikasne avione kakve danas poznajemo, donelo je otkriće mlaznih motora. Njih su razvijali Nemac Hans Fon Ohajn i Britanac Ser Frenk Vitl, nezavisno jedan od drugog, a prvi mlazni avion je poleteo 1936.
U vreme Drugog svetskog rata većina vojnih aviona imala je mlazni motor, što je omogućavalo do tada nezamislive brzine.
Prvi komercijalni avion sa mlaznim motorom počeo je sa letovima 1952. godine i prevozio putnike iz Engleske do Italije. Ubrzo na svoje putovanje kreće i Boing 707 sa mlaznim motorom koji je saobraćao na prekookeanskim rutama, kao i širom SAD.
Turbomlazni motori pojavljuju se šezdesetih godina prošlog veka i dovode do novih unapređenja u avijaciji. Vazdušni saobraćaj postaje pristupačniji i masovniji, a proizvođači počinju sa izradom širokotrupnih aviona koji omogućavaju letove sa velikim brojem putnika.
Boing 747, nastao 1969. godine, dugo je imao titulu najvećeg aviona ovog tipa, sa kapacitetom od čak 660 putnika.
Razvoj vazdušnog saobraćaja na našim prostorima
Avijacija je na Balkanu imala veliki značaj za upoznavanje naroda sa ostatkom sveta, a njen razvoj započet je veoma rano i nije kasnio za tadašnjim velikim svetskim silama.
Subotičanin Ivan Sarić je na osnovu jedne fotografije braće Rajt rekreirao njihovu letelicu, svega 6 godina nakon prvog leta avionom.
Ona se i danas čuva u Muzeju vazduhoplovstva nadomak aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, a bila je sačinjena od drveta, platna, delova klavira i bicikla. Prvi srpski avion je, pored njegovog tvorca, dobio priliku da provoza jedino još tadašnji prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
Za vreme Balkanskih ratova konstruisan je prvi ratni avion naziva R.E.P. koji su osmislili Dragiša Stojanović, Milivoje Jovanović i Jova Todorović. Nedugo potom, 1912. godine, osniva se jugoslovensko vazduhoplovstvo pod vođstvom vojvode Radomira Putnika. Jugoslavija je tada bila jedna od samo 15 zemalja u svetu koja je u svom naoružanju imala avione.
Prvi međunarodni komercijalni let sa prostora današnje Srbije, a tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, započeo je u Pančevu 25. marta 1923. godine. U pitanju je bio međunarodni let francusko-rumunske kompanije za vazdušnu navigaciju (Franko-Rumen) sa Bukureštom kao odredištem.
Akcionarsko društvo “Aeroput”, formirano 1926. godine u Beogradu, sa prvim pilotima Tadijom Sondermajerom i Leonidom Bajdakom na čelu za cilj je imalo ulaganje u dalji razvoj avio-industrije.
Ipak, Drugi svetski rat unazadio je komercijalni avio-saobraćaj ne samo u Jugoslaviji, gde je tokom bombardovanja uništena zgrada Aeroputa, već i u čitavom svetu, ali se uz postepenu obnovu države 1948. osniva i Jugoslovenski Aerotransport (JAT).
Bio je 16. najstarija avio-kompanija na svetu. JATovi avioni su bili farbani u prepoznatljivu srebrnu boju, a u asortimanu letelica mogli su se naći brojni moderni modeli kao što su Douglas-a C47, Skytrain, Karavela i Boing 727.
Osamdesete su ostale upamćene kao zlatno doba avijacije na našim prostorima kada je JAT leteo na 80 destinacija i 5 kontinenata.
Danas i Air Serbia ima nezanemarljiv broj destinacija na koje leti, a aerodrom Nikola Tesla je obnovljen i modernizovan, te se na njemu mogu pronaći brojni savremeni sadržaji.Najpristupačniji parking na aerodromu, Carpark.rs nalazi se na minut od terminala i predstavlja najbezbednije mesto na kom možete ostaviti svoje vozilo dok ste na putovanju.
